četrdesete i kriza srednjih godina
Kako preživeti četrdesete?

Kako preživljavam četrdesete i kriza srednjih godina?

Kriza srednjih godina
Ovaj tekst je nastao posle nekoliko pitanja i molbi mojih prijatelja da im objasnim kako izgleda kriza srednjih godina kod žena. Zbog pitanja mojih drugarica o tome zašto ne pišem na temu koja je u samom naslovu.
Evo i odgovora.
Čitajući druge blogove i razmišljanja žena mojih godina, shvatih da se ja tu ne prepoznajem. Apsolutno NE!
Već umišljam da sa mnom nije baš sve u redu. Ne odustajem od činjenice da nismo svi isti i da nas ta različitost čini ljudima. Samo nekako ispadne da sam ja u manjini. Ali dobro, možda se neko i prepozna u mojoj priči. Ali moram početi od samog početka.
Prvo jedno upozorenje. Ne pokušavjate da zapalite 40 svećica na torti jer ćete napraviti požar.
Od trenutka kada sam napunila 40 godina počela sam da pravim neke preseke u životu i da sumiram ono što je dosada bilo. To je valjda i normalno u četrdesetim godinama. Jedina stvar sa kojom sam bila zadovoljna je bilo to kako sam vaspitala svoju decu i pripremila ih za dalji život. Možda je moja misija u ovom životu bila baš to? Možda je to jedino što znam dobro da radim?
Oduvek sam tvrdila da se dete vaspitava od rođenja. Znam da se 80% majki sa tim neće složiti. Tačna satnica obroka, spavanja, kupanja, igranja, šetnji. Histerija se ignoriše, ne padam na suze. Edukativne igračke u normalnoj količini, garderoba koja ne sputava. Sport bira sam pa makar ga menjali 10 puta. Bitna je sama aktivnost. Bitno je kakva im je ishrana-raznovrsna, bitno je sa kim se druži, ko su im roditelji. Bitne su kućne obaveze i svako ih ima, bitno je da znaju da sami prave sebi doručak i večeru, da podgreju ručak, da znaju da postave sto i da raspreme isti. Sve u svemu zna se kada se jede, kada se spava, kada se zabavlja, kada se uči, kada se sprema kuća. Da baš tako, kao u vojsci.
Kada porastu, postanu odgovorne i samostalne osobe, znaju da prepoznaju dobro od lošeg, imaju svest o sebi samima i znaju da sam uvek uz njih. Isto tako znaju da me ne mogu slagati i da laži ne tolerišem, da ću im uvek reći istinu i o njima samima. Nema ulepšavanja istine pa samim tim nema ni zablude ni lažnih nadanja.
Međutim, šta se dešava kada porastu i kada počnu više vremena da provode van kuće. Tada im ti više nisi toliko potreban a ni zanimljiv. Ostaneš nekako sam. Tada počneš da se suočavaš sa samim sobom…tu kreće noćna mora…..
Nastavak u sledećem postu

2 thoughts on “Kako preživljavam četrdesete i kriza srednjih godina?”

  1. Upravo preživljavam 40-te… Sečem, sumiram, preživljavam dečije odrastanje, grmim, od vojničkog režima više nema ništa jer nemam pojma kad je ko i u koje doba legao a tek kad će da ustane….. Sledi dilema, da li da postavljam doručak sad kad je vreme ručku ili da se ipak ne preskače obrok, pa makar doručak bio i u 13 h……..

    Teške 40-te…. treba ih preživeti i ostati pri svojim principima ili možda NE. Verovatno otkrovljenje stiže u 50-im.

    1. Sada se treba prilagoditi novom stanju a to je da preživiš njihovo novo doba gde su najpametniji, najbolji, i tako naj, naj….nekada su i oni upravu samo treba kanalistai te stvari.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.